Hrvatski
English 
U nastavku možete pročitati pismo kandidatkinje za posao s nedavno provedene selekcije kandidata za zaposlenje koju je provodila Selekcija.hr. Zbog trenutnog zaposlenja kandidatkinja ipak želi ostati anonimna.
Slegli su se dojmovi preko noći, izašlo sunce, a kod mene se pojavila nova doza optimizma. Po uvodu bi se moglo zaključiti da sam upravo dobila posao, ali ipak nije tako.
Odlučila sam napisati par redaka o mom iskustvu na selekcijskom testiranju i razgovoru kako bi motivirala prvenstveno ambiciozne žene i majke. Imam dvoje djece, po zanimanju sam voditelj prodaje u „muškoj branši“ i trenutno koristim porodiljni dopust. Termini „multitasking, time i stress management“ u poslovnom svijetu se zapravo odnose na svakodnevicu jedne majke (posebno ako nemate u blizini “baka servis” ili slične servise) i lako se naviknuti na takav ritam života, ali kod mene je prirodno i ako želim više. Stoga sam se prijavila na natječaj za posao ‘project managera’ jer mislim da je sada baš pravi trenutak i da sam spremna za novi izazov u životu, te stepenicu više u karijeri.
Moje prvo iskustvo sa psihološkim testiranjem bilo je prilično pozitivno.
Ako izuzmemo faktor treme koji je valjda utjecao da test IQ ne bude toliko briljantan, opustila sam se na matematičkom testu i testovima ličnosti. Nije bilo toliko strašno kao što sam očekivala, a odmah sutra ujutro smo saznali rezultate što je odlično jer su kandidati „preskočili“ neugodan, obično duži period iščekivanja istih.
Dakle, drugi dan sam pozvana na intervju i ugodni sugovornici su mi pomogli da im se dovoljno dobro prezentiram te zaključimo skupa da sam ekstrovertna što su testovi i pokazali. Prijatna ohrabrujuća lica, te ležeran, ali ozbiljan razgovor je bio potpuno drugačiji od moje svakodnevice i tek tada sam zapravo shvatila koliko mi taj poslovni segment nedostaje. Bilo je naravno i dosta trik-pitanja, ali prema mom mišljenju, najbitnije je da pokažete snažnu volju i stav.
Ne bojte se reći što volite, a što ne u poslu.
Ne bojte se reći svoje mišljenje o određenoj temi iako je možda suprotna od mišljenja osobe koja vas ispituje jer to samo znači da razmišljate svojom glavom. Iako sam uspjela saznati da većina zaposlenika, uključujući i direktora, spada pod introvertan tip osobe, moj stav je bio da im onda baš treba jedna poput mene. Isti dan predvečer sam potvrdila termin za sutrašnji razgovor sa potencijalnim poslodavcem-direktorom i vlasnikom poduzeća.
Na tom razgovoru sam nastojala uvjeriti vlasnika da sam prava osoba za taj posao upravo načinom komunikacije koji nije njegov stil, a vjerujte mi da je to poprilično zahtjevno ako je preko puta vas osoba koja treba donijeti odluku. Uglavnom, neovisno o tome hoću li dobiti posao koji želim ili ne, zadovoljna sam prezentacijom sebe kao kandidata, a ukoliko ga ne dobijem, to samo znači da nismo bili u tom trenutku na istoj valnoj duljini :-).